Ако би једно рурално домаћинство имало две собе са по два кревета и издавало их странцима 200 дана годишње, по цени од 20 евра за један пун пансион, математика је ту веома тачна и показује нам цифру од 16.000 евра прихода. Притом, треба имати на уму да највећи део трошкова представља храна и пиће које наш сељак углавном сам производи. Значи нема више одласка на пијацу, трошкова за бензин, закупљивања тезги, губљења времена... Све иде на сто-испред његовог величанства туристе.


Међутим, одмах се поставља питање зашто би једно домаћинство имало само две собе и четири лежаја за издавање? Већ данас има домаћина који имају по десетак и више лежаја. У српским селима одмор би био одличан и зими, тамо где има снега, па би боравак био могућ током читаве године. Даље, странци потроше много више од 20 евра дневно ако су задовољни услугом и ако им се понуди квалитетна роба. И, на крају, зашто би се само 10 одсто становника руралних подручја бавило туризмом. Зашто не би то чинило 30 одсто или више?!


Оваква корист за сељаке зауставила би бежање младих из села у градове, и приморала оне који су већ отишли у неки град, и тамо се нису снашли, јер су им плате мале, да се врате у своја села. То би зауставило и ,,белу кугу"" у Србији. Јер, у њој сваке године нестане по један град!



Развијени рурални туризам би покренуо читаву привреду (пољопривреду, прерађивачку, грађевинску индустрију, индустрију грађевинског материјала, опрему за домаћинства, саобраћај, трговину)... и велики део непривредних делатности. То би допринело да људи живе здравије, веселије, нормалније...


Странци би видели да је наш човек добродушан, срдачан, и гостопримљив, тако да би се слика о нама у свету драстично променила. Треба рећи да је туризам као појава настао због велике потребе људи из развијених држава и градова за правим одмором. Јер, човек се уморио од неприродног начина живота у градовима због тога је њему неопходан боравак у условима незагађене природе, где је клима пријатна, где су услови смештаја повољни, где постоје могућности за атрактивне активности, где се могу видети вредни културно-историјски споменици, где је народ срдачан и гостопримљив.


Треба нагласити да од свих земаља у Европи која се баве сеоским, односно руралним туризмом - Србија има најбоље услове. Дакле, понуда еко-бизнис туризма у Србији је све присутнија, јер, побогу, уморном и пословном човеку на крају напорне недеље највише ће пријати поглед на зелену равницу, жубор бистрог потока или свежина планинског ваздуха


Одмах се и само од себе поставља питање шта је потребно да се учини како би Србија искористила своје природне потенцијале и развила рурални-сеоски туризам. Одговор је да је најважније да сви становници Србије, и креатори аграрне у туристичке привреде, схвате у чему је перспектива. Дакле, то је да се прихвати да је пољопривреда стратешка грана. Када се она буде развијала и достизали планови о већој производњи хране онда ће се укорак са њом развијати и рурални туризам. Јер, они се преплићу и међусобно су зависни. Једно без другог не могу!